Године 1999. УН за образовање, науку и културу (UNESCO) прогласио је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика —у спомен на петорицу студената који су 21. фебруара 1952. изгубили живот у протестима у Источном Пакистану (данашњем Бангладешу). Борили су се за право да користе и свој, бенгалски, језик поред званичног урдуа.

Дан матерњег језика установљен је са идејом да се негује културна разноликост и вишејезичност, и да се промовишу и очувају сви језици света.

Културна разноврсност нас чини јединственим. Истовремено нас чини различитим од других, и приврженијим за сопствену групу. Културна различитост је прошла многе фазе, од потпуног неприхватања и тежњи ка универзалном, до посебног наглашавања идентитета и неговања културне јединствености. Језик одређене културе чини њено језгро, изгубити језик значи изгубити културни идентитет.

Свако од нас носи одговорност за опстанак нашег матерњег језика, тако да, бар на данашњи дан, покушајмо да освестимо значај и вредност коју матерњи језик има.

Поводом обележавања Међународног дана матерњег језика, поред историјскго подсећања на важност обележавања овог дана, представили смо одломке из књиге „Прича о речима” Милана Шипке (коју можете пронаћи у нашој библиотеци ) и на кратко се осврнули на нове видове комуникације младих које су настале услед развоја нових технологија.